Српска православна црква

Са Википедије

reklama1

(Преусмерено са СПЦ)

Скочи на: навигација, претрага

Грб Српске православне цркве

Застава СПЦ

Српска православна црква је једна од помесних православних цркава и заједно са осталим православним црквама чини јединствену Цркву.

Своју аутокефалност Српска православна црква стекла је иницијативом Светог Саве 1219. године. Данас она је у рангу патријаршије и има епархије и парохије у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, затим у осталим републикама бивше Југославије као и у Европи, Северној Америци, Аустралији и свуда где живе православни Срби.

[уреди] Устројство

Патријарх српски Павле

На челу Српске православне цркве налази се патријарх. Сада је то патријарх Павле. Особи са титулом патријарха се протоколарно обраћа са: Његова светост Господин. Патријарх Павле (световно име: Гојко Стојчевић) је 44. патријарх српски.

Свети Архијерејски Сабор, највише тело Српске Православне Цркве, чине сви архијереји, (епископи и митрополити, и састаје се два пута годишње на пролећном (у мају месецу) и јесењем заседању. Свети архијерејски Сабор доноси све значајне одлуке за живот цркве.

Такође, постоји и стални Свети архијерејски Синод који чине шест архијереја и патријарх и који се за време свог мандата баве свакодневним питањима живота Цркве. Синод се састаје чешће него Сабор.

За више информација погледајте Устројство Српске православне цркве

[уреди] Епархије

Епархије СПЦ у Србији

Српска Православна Црква има 32 епархије, укључујући четири епархије на простору Северне Америке и две у Аустралији.

За више информација погледајте Епархије Српске православне цркве

[уреди] Српски Светитељи

Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:

и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика коју су пострадали исповедајући православну веру. Потпунији списак можете погледати на страници Свети Срби.

[уреди] Храмови и Манастири

Српска православна црква има велики број храмова и манастира.

Међу најпознатије и најзначајније спадају:

Храм Светог Саве на Врачару, Саборна црква и Црква светог Марка у Београду,... манастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Сопоћани, Пећка патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун...

Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.

За више информација погледајте Списак манастира Српске православне цркве

[уреди] Православне Патријаршије

Православна црква директни је наследник и настављач апостолске традиције те стога с правом сматра да је православље остало верно изворном хришћанству након 1054. године. Поред тога Српска православна црква има и своје специфичне одлике у односу на друге православне цркве, а једна од њих је и крсна слава коју немају остали православни народи.

Друге православне цркве са рангом патријаршије су: Васељенска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Бугарска, Румунска и Грузинска. Православна црква у Грчкој има ранг архиепископије.

[уреди] Литература

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:

Преглед историје хришћанске цркве - Српска црква од проте Григорија Микића

„Православна црква“ чланак из Енциклопедије Југославије, Том 6 Макљ-Пут, I издање, Загреб 1965, стр. 589-595 (PDF, 168 kb)
Марјановић, Чедомир. Историја Српске цркве. (Ars libri: Београд, 2001.) ISBN 86-7588-001-4
Др. Поповић, Радомир. Српска црква у историји. (Библиотека Свечаник: Београд, 1997.)
Радомир Поповић: Кратак преглед историје Српске православне цркве кроз историју [1]