Манастир Студеница

Са Википедије

reklama1

Координате: 43° 29' 11" СГ Ш, 20° 31' 54" ИГД

Манастир Студеница*
Светска баштина Унеска

Држава	Србија
Врста	културна
Критеријум	i, ii, iv, vi
Референца	389
Регија†	Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис	1986. (10. седница)
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Манастир Студеница је манастир Српске православне цркве који се налази 39 km од Краљева. Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве.

Манастир је 1190. основао Стефан Немања. Утврђени зидови манстира окружују две цркве: Богородичну цркву и цркву Светог Јоакима и Ане (Краљева црква). Обе цркве су изграђене од белог мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

[уреди] Историја

Манастир Студеница је посвећен Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196, када је Стефан Немања препустио прество свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију СВ. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.

Манастир Студеница

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манасти, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.

[уреди] Архитектура

Фреска краља Милутина са моделом Краљеве цркве у Студеници

Богородичина црква је једнобродска црква са кулом. На њеном источном крају је тространи свод, док се продужена припрата гледа према западу. На северној и јужној страни су предворја. Током 1230их је дограђена спољашња припрата. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романски и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа.

Северозападно од Богородичине цркве је Црква светог Јоакима и Ане, позната и као Краљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Црква је саграђена 1314, у облику сабијеног крста, уз осмоуглу кулу. Изграђена је од камена и туфа, уз фасаде обложене гипсом.

Комплекс манстира укључује и Цркву Никољачу, малу једнобродску цркву, која је инутра осликана фрескама из 12. или почетка 13. века. Између Цркве Никољаче и Краљеве цркве се налазе темљи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Западно од Богоридичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време Архиепископа Саве. На западниј страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се само могу видети делови фресака. Остаци фресака се такође могу наћи на спољашњем делу припрате, и оне приказују генеалогију династије Немањића.

Северно од трпезарије се конаци за монахе из 18. века. Данас су они музеј и приказују бројне експонате из ризнице Студенице. Међутим, чести ратови и пљачкаши су значајно умањили ризницу манастира.